U razgovorima o zdravlju kućnih ljubimaca često se vrti ista tema: da li je hrana „kvalitetna“ i da li pas ili mačka dobija ono što mu stvarno treba. Najčešće se sve svede na jednu reč, proteini. Zanimljivo je da mnogi vlasnici, dok uče o osnovama ishrane i pojmovima kao što je protein, tek tada počnu pažljivije da čitaju deklaracije na granulama i konzervama. To je dobar znak, jer kvalitet proteina u obroku kućnog ljubimca nije detalj, već temelj.
Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja veterinarski savet. Ako tvoj ljubimac ima hronično stanje, alergije, probleme sa varenjem ili naglo menja težinu, najpametnije je da se posavetuješ sa veterinarom.
Zašto su proteini ključni u ishrani pasa i mačaka
Proteini su gradivni materijal. Bez njih nema normalnog održavanja mišića, kože i dlake, niti pravilnog funkcionisanja brojnih procesa u organizmu. Kod pasa je ishrana fleksibilnija, jer su omnivori sa naglaskom na životinjske izvore. Mačke su, s druge strane, obligatni mesožderi i njihova potreba za određenim aminokiselinama (kao što je taurin) čini proteinski deo obroka posebno važnim.
U praksi, vlasnici najčešće primete razliku kroz svakodnevne signale:
• kvalitet dlake (sjaj, linjanje, perut)
• tonus i energiju u šetnji ili igri
• oporavak nakon aktivnosti
• sitost i stabilan apetit
Naravno, ovi signali nisu dokaz sami po sebi, ali mogu biti dobar indikator da nešto u ishrani vredi preispitati.
Kako da čitaš deklaracije hrane za ljubimce
Deklaracija je mesto gde se marketing brzo rasprši. Prvo pogledaj listu sastojaka, pa tek onda procente. Ako su na vrhu navedeni jasni životinjski izvori (piletina, ćuretina, jagnjetina, riba), to je obično bolji znak nego neodređene formulacije. Zatim pogledaj analitički sastav: sirovi proteini, masti, vlakna, pepeo i vlaga.
Dve stvari često zbunjuju vlasnike. Prva je razlika između suve i mokre hrane. Mokra hrana ima mnogo više vlage, pa procenat proteina na deklaraciji deluje niži. Druga je da „više“ nije uvek „bolje“, posebno ako je izvor loš ili ako je formula neuravnotežena.
Korisno je i da obratiš pažnju na:
• da li je hrana kompletna (za svakodnevnu ishranu) ili dopunska
• za koji uzrast i nivo aktivnosti je namenjena
• da li je navedena preporučena dnevna količina i energetska vrednost
Koliko proteina je dovoljno i od čega zavisi
Ne postoji univerzalan broj koji važi za svakog psa ili mačku. Potrebe zavise od uzrasta, veličine, aktivnosti, reproduktivnog statusa i opšteg zdravstvenog stanja. Štene i aktivan pas imaju drugačije potrebe u odnosu na starijeg, mirnijeg psa. Mačke generalno imaju viši minimalni prag potrebe za proteinima u odnosu na pse.
Umesto da juriš tačan procenat, pametnije je da posmatraš kontekst. Hrana za kućne ljubimce treba da bude uravnotežena, a to znači da proteini idu zajedno sa adekvatnim mastima, vitaminima i mineralima. Ako često menjaš brendove ili kombinuješ više izvora bez plana, lako se izgubi stabilnost obroka i reakcije organizma postaju teže za praćenje.
Kada se javljaju dileme kod domaće ishrane i poslastica
Domaća ishrana može da bude odlična, ali samo ako je dobro isplanirana. Najčešći problem nije dobra namera, već nedostatak ravnoteže. Kuhana piletina i pirinač mogu biti korisni kao kratkoročno rešenje u specifičnim situacijama, ali dugoročno ne pokrivaju sve potrebe, posebno kod mačaka.
Poslastice su druga velika siva zona. Lako je preterati, naročito kada se trening radi svakog dana. Dve praktične navike pomažu bez komplikovanja:
• planiraj da poslastice budu mali deo ukupnog dnevnog unosa kalorija
• biraj jednostavne poslastice sa jasnim sastojcima, bez previše dodataka
Ako pas ili mačka ima osetljiv stomak, svrabež, učestalo češanje ili probleme sa ušima, moguće je da neki sastojak ne prija. Tu je važno da promene radiš postepeno i da se osloniš na savet veterinara, umesto na brze zaključke.
Praktične navike koje podižu kvalitet ishrane
Kvalitet ishrane ne mora da bude projekat. Nekoliko jednostavnih koraka često napravi veću razliku nego stalna potraga za „najboljom“ hranom.
Prvo, uvedi rutinu. Hranjenje u sličnim terminima i praćenje stolice, apetita i energije daje realniju sliku nego povremeno posmatranje. Drugo, meri obroke. „Od oka“ lako sklizne u višak, posebno kod manjih rasa i sterilisanih mačaka. Treće, prilagodi hranu sezoni i aktivnosti. Pas koji zimi ima duže šetnje i više trčanja obično ima drugačije potrebe nego leti.
Na kraju, najvažnije je da gledaš ljubimca, ne samo deklaraciju. Ako je dlaka dobra, energija stabilna, težina u granicama i stomak miran, verovatno si na dobrom putu. Ako nije, to je signal da nešto treba korigovati, mirno i postepeno, uz stručnu podršku kada je potrebna.
